Производи од шљиве - производња ракије

 

Шљиве се у подгорском крају, углавном, прерађују у ракију с обзиром на то да постоји дуга традиција са једне стране, а са друге стране велика је заступљеност управо ракијских сорти, које нису погодне за било који други вид прераде. Плодови су ситни и неуједначени, па су стога веома погодни за прераду у ракију. Најбоље сорте шљиве за прераду у ракију су пожегача и црвена ранка.

 

Процес прераде шљиве у ракију обухвата следеће послове:

1. Бербу шљива

2. Сакупљање и транспорт шљиве до судова за врење

3. Муљање шљива

4. Алкохолно врење шљиве

5. Дестилација превреле шљиве

6. Одлежавање и финализација шљивовице

Берба шљива

 

У подгорском крају још је заступљен ручни начин бербе који се изводи потресањем стабала шљива. Цео процес бербе, трешења је најбржи ако се испод стабла шљиве поставља полиетиленска широка фолија. Берба се може обављати специјалним уређајима који раде на механичком или хидрауличном принципу

 

Берба шљива у селу Белотић

 

Скупљање и транспорт шљиве до судова за врење

 

Скупљање шљива није лак посао ако се обавља трешењем, јер захтева доста радне снаге при скупљању шљива. Транспорт скупљених плодова до места где су смештени судови у којима ће се обавити врење врши се у разној амбалажи, као што су: дубоке гајбе, плетене корпе, полиетиленски џакови и друго.

 

 

 

Муљање шљиве

 

У Западној Србији је честа појава да произвођачи у суд за врење стављају целе плодове шљиве, тад се ферментација спорије одвија. Најбоље је ако се шљива измуља у муљачима за грожђе, при том ваља пазити да не дође до ломљења коштице. Муљањем се убрзава ферментација.

 

Врење је биохемијски процес тзв. алкохолне ферментације, по коме се угљени хидрати (пре свега шећер) разлажу на етил алкохол и угљен диоксид. Судове за врење не треба напунити до врха из два разлога - у процесу врења се повећава запремина масе комине  и развијају се гасови. Почетак превирања комине запажа се по мехуровима који се постепено повећавају и интезитет врења претварају у пену. На дужину алкохолне ферментације утичу : степен зрелости шљиве, богаство у садржају шећера, спољна температура и др. Судови са комином се стављају испод стрехе и сваки суд треба прекрити фолијом од поливинила.

 

Дестилација се изводи у специјалним уређајима који се називају казани. Казани су различите запремине од 80 – 200 и више литара.

 

Казан Печење ракије

 

Казани раде са прекидима и у њима се не добија ракија препеченица у току прве дестилације, већ мека тзв. сирова ракија. После завршеног процеса прве дестилације мека ракија се подвргава поновној дестилацији ради добијања ракије са већим садржајем алкохола тзв. препеченица.

 

Препеченица

 

Одлежавање и финализација шљивовице

 

За чување дестилата ракије меке или љуте данас се користе разни судови. Класичан начин и  најбољи за чување ракије су дрвена бурад, а исто тако користи се и стаклена амбалажа веће запремине.  Свеже добијена ракија није погодна ни пријатна за пиће, нема пријатан укус, оштра је и опора. Ракија треба да одлежи, да стари, најбоље је да се чува у дрвеној амбалажи и то храстовој. Одлежана ракија има најбољи укус и квалитет.

 

Буре за чување ракије	Чокањчићи за служење ракије