Шљивани колач

 

Шљивани колач се још увек прави у подгорском крају. Он се у прошлости јео као посластица и поклањао се деци за верске празнике.

 

Сасвим зреле шљиве се оперу, оцеде од воде, изваде им се коштице и кувају као пекмез. За време кувања стално мешати, да шљиве не загоре. Када маса почне да се згушњава, додати шећер. Кувати док се сасвим не укува (да маса буде гушћа него за пекмез). На крају кувања  додаје се мања количина кукурузног брашна  да би се постигла одговарајућа густина масе.

 

Лиске од купуса или винове лозе поређати на велики чист сто. Укувану смесу  формирати у колач округлог облика  висине 0,5mm и пречника од 8 до 10 cm. Тако направљене колаче сушити на сунцу или у сушари све дотле док не постану тврди (обично десетак дана).

 

Чим колач може да се подигне са листа  значи да је осушен, те се ставља други колач на тај лист. Овако припремљени колачи се чувају на потпуно сувом месту.

 

Данас домаћице шљивани колач изливају на папир за печење и он се прави и за потребе изложбе Златне руке у оквиру Сајма шљива.

 

Шљивани колачи са изложбе Златне руке у оквиру Сајма шљива