Сајам шљива
Када шљиве роде, Србија је обојена у плаво. Највеће површине шљивика се налазе у Западној Србији, а ми у Подгорини шљиву поштујемо. Поштујемо и кад не роди. А наша рађа најбоље у Србији.
Идеја о одржавању Сајма шљива је зачета почетком деведесетих година прошлог века. Тада (1993. и 1994.) су одржане две манифестације „Дани шљива у Подгорини“.
Средином прве деценије 21. столећа на истој идеји је осмишљено нешто потпуно другачије – Сајам шљива у Осечини, велика манифестација која слави шљиву као национално благо.
Од 2006. године до данас, упорним радом и истрајавањем на једном веома прецизном концепту успели смо да формирамо препознатљив бренд, Сајам шљива у Осечини.
Сајам представља значајну привредно-туристичку и културно-забавну манифестацију која је из године у годину подизала свој ниво и повећавала број посетилаца. Сајам у правом смислу те речи, догађај на ком се сусрећу традиционална и савремена производња, огромно искуство и модерна наука и технологија, знање и идеје са онима који располажу новцем, атрактивна такмичења у квалитету производа од шљива, стручни скупови, излагачи и гости из земље и иностранства, презентација туристичких потенцијала општине, културни и забавни програм за све узрасте.
Сајам поставља Осечину, као престоницу суве шљиве (половина извоза из републике Србије је из Осечине) на мапу Европе и једно је од средстава да Србија буде лидер у њеној производњи. То је догађај који даје јасну поруку да није само довољно повећати производњу шљиве већ се мора и сазнати шта наука каже, како се прилагодити новом тржишним и климатским условима да бисмо продавали што више шљива и производа од шљива, наравно по што вишим ценама. Воће је највећа извозна шанса Србије и једино се од извоза воћа и од туризма може очекивати спољнотрговински суфицит.
Стратегија развоја пољопривреде каже да тежимо да Осечина буде општина са развијеном пољопривредном производњом уз добро организован откуп производа, затим јаке прерадне капацитете, удружене пољопривреднике и брендиране производе са заштићеним географским пореклом.
Сајам шљива нам помаже да остваримо тај циљ...
Средиште дешавања је у и око спортске дворане где стане двестотинак излагача, добрим делом управо из околине, тј. из Подгорине, изразито шљиварског предела са дугом традицијом узгоја и прераде. Ту се могу видети и окусити пре свега сушене шљиве, пекмези, колачи, као и многи други производи од “плавог злата“, али има и доста ракије. Наравно, не треба заборавити ни казане, каце осталу опрему која прати пекмез и ракију. Одмах уз производњу је и туристички део, али и традиционална јела и пића које спремају домаћице и удружења, а које се одржава на платоу Народне библиотеке Осечина. Библиотека је уједно и организатор манифестације “Златне руке“, изложбе Трг старих заната и Такмичења у говорењу здравица посвећених шљиви.
Поред изложбеног дела, на сајму се прате и предавања која спадају у вероватно најбитније дебате о садашњости и будућности шљиве око нас. Ту је и оцењивање најбољих ракија за које су сваке године одговорни највећи стручњаци за ракију са наших факултета и института. Имајући то у виду, овде стижу узорци шљивовице и осталих ракија како из околине тако и из целе Србије, редовно из Републике Српске, а понеки и из Црне горе. Освојити награду на „Сајму шљива“ представља једно од највећих достигнућа сваког ракијаша.
Ако посетиоцима након свега овога остане времена, могу прошетати овом варошицом која ова три дана живи неким другачијим животом од оног у остатку године. У самом центру Осечине подигнут је споменик браћи Недић, јунацима из Првог српског устанка, а мало изнад су стара и нова црква, једна лепша од друге. У свом изузетном богатом програму програму организатори сајма нуде одлично осмишљене излете по прелепој околини, у којој има штошта осим шљивика. Ко остане овде и увече неће му бити досадно јер се одржавају и добро посећени концерти популарне музике.
Коришћена литература
1. Лазић, Петар, Шљива, бре, Београд: Службени гласник, 2017.
2. Пајић, Гордана, Традиционални производи од шљива у исхрани западне и централне Србије, Ваљево: Народни музеј Ваљево, 2017.
3. Пантелић, Младен, Производња и прерада шљиве, Београд: Заједница за воће и поврће, 1993.
4. Мратинић, Евица, Шљива, Београд: Партенон, 2013.
5. Милошевић, Томо, Шљива-технологија гајења, Чачак: Агрономски факултет, 2003.
Општина Осечина - osecina.com
Сајам шљива - sajamsljiva.rs
